значити

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *značiti。

發音

• 國際音標^(幫助)：/znǎːt͡ʃiti/
• 斷字：зна‧чи‧ти

動詞

зна́чити 非完 (拉丁字母拼寫 znáčiti)

1. (不及物) 意思是，意味著

變位

значити的变位

不定式: значити		现在时动副词: зна́че̄ћи		过去式动副词: —		动名词: зна́че̄ње
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
现在时		значим	значиш	значи	значимо	значите	значе
将来时	将来时I	значит ћу1 значићу	значит ћеш1 значићеш	значит ће1 значиће	значит ћемо1 значићемо	значит ћете1 значићете	значит ће1 значиће
	将来时II	бу̏де̄м значио2	бу̏де̄ш значио2	бу̏де̄ значио2	бу̏де̄мо значили2	бу̏де̄те значили2	бу̏дӯ значили2
过去式	完成时	значио сам2	значио си2	значио je2	значили смо2	значили сте2	значили су2
	过去完成时3	био сам значио2	био си значио2	био је значио2	били смо значили2	били сте значили2	били су значили2
	过去进行时	значах	значаше	значаше	значасмо	значасте	значаху
条件式I		значио бих2	значио би2	значио би2	значили бисмо2	значили бисте2	значили би2
条件式II4		био бих значио2	био би значио2	био би значио2	били бисмо значили2	били бисте значили2	били би значили2
命令式		—	значи	—	значимо	значите	—
主动过去分词		значио m / значила f / значило n			значили m / значиле f / значила n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

烏克蘭語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *značiti。等價於 знак (znak) +‎ -ити (-yty)。同源詞包括俄語 зна́чить (znáčitʹ)。

發音

• 國際音標^(幫助)：[ˈznat͡ʃete]

• 音頻：

  (檔案)

動詞

зна́чити (znáčyty) 非完

1. 意味，表示
2. 重要

變位

зна́чити, зна́чить的變位（4a類，非完整體，及物和不及物）

有關分詞的變格，請參閱各自的詞條。副動詞是不變格的。

非完整體
不定式	зна́чити, зна́чить znáčyty, znáčytʹ
分詞	現在時	過去時
主動	—	—
被動	—	—
副詞	зна́чачи znáčačy	зна́чивши znáčyvšy
	現在時	過去時
第一人稱單數 я	зна́чу znáču	бу́ду зна́чити, бу́ду зна́чить, зна́читиму búdu znáčyty, búdu znáčytʹ, znáčytymu
第二人稱單數 ти	зна́чиш znáčyš	бу́деш зна́чити, бу́деш зна́чить, зна́читимеш búdeš znáčyty, búdeš znáčytʹ, znáčytymeš
第三人稱單數 він / вона / воно	зна́чить znáčytʹ	бу́де зна́чити, бу́де зна́чить, зна́читиме búde znáčyty, búde znáčytʹ, znáčytyme
第一人稱複數 ми	зна́чим, зна́чимо znáčym, znáčymo	бу́демо зна́чити, бу́демо зна́чить, зна́читимемо, зна́читимем búdemo znáčyty, búdemo znáčytʹ, znáčytymemo, znáčytymem
第二人稱複數 ви	зна́чите znáčyte	бу́дете зна́чити, бу́дете зна́чить, зна́читимете búdete znáčyty, búdete znáčytʹ, znáčytymete
第三人稱複數 вони	зна́чать znáčatʹ	бу́дуть зна́чити, бу́дуть зна́чить, зна́читимуть búdutʹ znáčyty, búdutʹ znáčytʹ, znáčytymutʹ
命令式	單數	複數
第一人稱	—	зна́чмо znáčmo
第二人稱	знач znač	зна́чте znáčte
過去時	單數	複數 ми / ви / вони
陽性 я / ти / він	зна́чив znáčyv	зна́чили znáčyly
陰性 я / ти / вона	зна́чила znáčyla
中性 воно	зна́чило znáčylo

派生詞彙

帶前綴動詞

• визнача́ти 非完 (vyznačáty)、ви́значити 完 (význačyty)
• зазнача́ти 非完 (zaznačáty)、зазна́чи́ти 完 (zaznáčýty)
• познача́ти 非完 (poznačáty)、позна́чи́ти 完 (poznáčýty)
• признача́ти 非完 (pryznačáty)、призна́чи́ти 完 (pryznáčýty)

 

參考資料

• значити in Bilodid, I. K., editor (1970–1980) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy, Kiev: Naukova Dumka
• значити in Horox (slovozmina)
• значити in Словник.ua – портал української мови та культури [Slovnik.ua – Portal of Ukrainian Language and Culture] (in Ukrainian)